Сњежана Станар

Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет,  Алексе Шантића 1, 71 420 Пале, Босна и Херцеговина, snjezana.stanar@ffuis.edu.ba

ОРИГИНАЛАН НАУЧНИ РАД

ISSN 2637-2150
e-ISSN 2637-2614
UDK 343.62-057.16:342.726-055.2
DOI 10.7251/STED2305011S

Примљен рад:        19.04.2023.
Прихваћен рад:     17.05.2023.
Публикован рад:  29.05.2023.
http://stedj-univerzitetpim.com

Коресподентни аутор:

Сњежана Станар, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет,  Алексе Шантића 1, 71 420 Пале, Босна и Херцеговина, snjezana.stanar@ffuis.edu.ba          

Copyright © 2022 Snježana Stanar; published by UNIVERSITY PIM. This work licensed under the Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 4.

САЖЕТАК

Мобинг је понашање чији је циљ подцјењивање и деградација других људских бића преко злонамјерног језика и прикривених окрутних дјела, која постепено подривају адекватно функционисање и утиче како на психичко тако и на физичко здравље особе (Kostelić-Martić, 2005). Благостање на раду се односи нa све аспекте живота на радном мјесту запослених, од тога како се осјећају, какво је њихово радно окружење, сигурност на послу, укључујући и физичку и психичку сигурност, задовољство послом, укљученост у посао и позицију коју имају у организацији. Проблем истраживања се односи на испитивање повезаности између перцепције мобинга и благостања на раду запослених жена. Индивидуе које мобинг перципирају као присутан у организацији и које су изложене таквој врсти стреса, имају нарушено благостање. Према ранијим налазима, мобинг значајно утиче на благостање на раду појединаца на начин да га нарушава, при чему запослени доживљавају различите психолошке сметње, те бивају избачени из радних активности, јер престају адекватно обављати радне задатке. Такође, особе које доживљавају мобинг имају и пад мотивације, радне ефикасности, пад осјећаја испуњености, губитак повјерења, жале се на умор, осјећај љутње и фрустрирности. У истраживању су кориштени мјерни инструменти задовољавајућих мјерних карактеристика, односно: скала перцепције мобинга и Work Well–being Scale – WBWS. Испитивање је вршено путем анонимне онлајн анкете, чиме је добијен  пригодни узорак запослених на просторима Босне и Херцеговине (n=273). Добијени подаци указују на то да је перцепција мобинга статистички значајно негативно повезана са благостањем на раду (rho=-.382,  p<.01) и са његова три аспекта: позитивни афекти (rho=-.531,  p<.01), осјећај испуњености (rho=-.337,  p<.01) и позитивно повеана са аспектом негативни афекти (rho=.592,  p<.01), чиме је потврђена полазна хипотеза и њене три подхипотезе. Перцепција мобинга на радном мјесту негативно дјелује на благостање на раду, односно, више нивое субјективне перцепције мобинга прате нижи нивои благостања. Такође, више нивое перцепције мобинга прате и нижи нивои позитивних афеката и осјећаја испуњености, док су негативни афекти више изражени. Иако се посљедице мобинга очитавају, у највећој мјери, на индивидуалном плану, неминовне су негативне посљедице и на плану организације. Како мобинг негативно дјелује на благостање на раду појединца, то се неповољно одражава и на рад и резултате цјелокупне организације.

Кључне ријечи: мобинг, благостање на раду, запосленице.